Ljiljani spadaju u porodicu Liliaceae, poreklo ovog velicanstvenog cveta je Amerika, Azija i Evropa. Osnovna podela ljiljanja bi bila na Azijatik i Orijentalne. Azijatik su snazne biljke koje se lako uzgajaju, uglavnom su jednobojni i bez mirisa su. Orijentalni poticu iz Japana i to su hibridne vrste koje imaju krupne cvetove sa lepim sarama i imaju jak miris. U zasebne vrste ljiljani se mogu podeliti jos i na nekoliko grupa. Turban ljiljan (lat. Lilium martagon) raste do 150 cm. a potice iz Sredozemlja, cvet  je krupan, levkast, bele je boje, na stapci se drzi vodoravno, a moze da ima do 30 cvetova. Dugocvetni ljiljan ( lat. Lilium longiflorum) kao sto ime kaze ima dugacke cvetove od  15 do 20 cm. koji su bele boje a na jednoj stapci nalazi se nekoliko cvetova turbastog oblika. Americke vrste i hibridi mogu imati i do 25 cvetova a visina koju dostizu je 150-180 cm. Trubasti ljiljani i hibridi rastu do jednog metra cvetovi su im snazni i imaju ugodan miris.
Ljiljani su popularni sirom sveta i cest je slucaj da se koristi u magiske rituale. Tako se smatra da poklanjanje zatvorenog ljljana moze jako da ocara osobu kojoj se poklanja ako se otvore pupovi, tad ce primaoc ostati zaljubljen u onog koje ljiljan poklonio.Ceat je slucaj da se zbog svoje lekovitisti koristi za razna lecenja, samo treba paziti posto su lukovice otrovne. U drevnoj Mesopotamiji i starom Egiptu se prvi put pojavljuje kao zastitni znak i kroz dalju istoriju se cesto pojavljuje kao zastitnik nekog udruzenja , dinastije ili drzave. Ljiljan se smatra i zastitnim znakom Francuza pa su prihvaceni kao zastitni znak i kod vladarskih kuca koje su poreklom iz Francuske ( Spanija i Luksemburg) a simbol je i Kvebeka i Luizijane oblasti koje su prvo naselili Francuzi u Severnoj Americi. Na nasim prostorima je bio cest slucaj da se ljiljani pojavljuju na zastavama i grbovima, u Bosni se ljiljan smatra posebnim simbolom. Ovaj cvet je drzao u ruci  arhangel Gavrilo kada je Bogorodici saopstavao blage vesti o rodjenju Isusovom. Zato ga zovu i Bogorodicin cvet. Njegova lepota je zanosna i opijajuca predstavljaju slavu, bezgresnost i cistocu.
Ljiljani su lukovicaste biljke koje se sade u kasnu jesen ili rano prolece. Od velicine lukovice zavisi na koju ce se dubinu saditi, za kupovne ljiljne je to dubina od 15 cm. a 5 cm bi trebao biti razmakizmedju njih. Trebalo bi za nesmetan rast obezbediti dobru drenazu od kamencica ili peska da visak vode moze da ode a da nedodje do tog  da se lukovica ugusi u vodi. Vecini vrsta je potrebna potpora za rast da se nebi slomili. Narandzasta, bela, zuta, bordo ili krem su samo neke od boja a ceste su i konbinacije ovih boja moze da bude cvet ljljana. Pored raznih boja koje mozemo sresti kod ljiljana njihovoj popularnosti su dosta pridonelo i to sto se mogu uzgajati i u saksiji i u vrtu. Razmnozavaju se generativno ( semenom) i vegetativno (odvajanjem malih lukovica) Kod vegetativnog se moze u zavisnosi od vrste moze uraditi odvajanje mladih od starih lukovica, odvajanjem ovojnih ljusaka (odvajaju se cijele godine) i zracnim lukovicama gde skidamo male lukovice sa stapke i sadimo, za tri godine razvijaju se snažne lukovice. Ljilani vole suncana mesta i cesce zalivanje, u toku 5 meseca ga treba dobro prihraniti. Nakon cvetanja je potrebno odseci cvetove a 10 ili 11 mesecu treba odseci stabljike. Na hladno i tamno mesto u kuci se trebaju uneti pre dolaska jake zime. Ljiljane je potrebno svake 2 godine presaditi u novu zemlju.