"Zivot moze cvetati gde god ima vode, ugljenika, azota i svetlosti. Ja mogu da se kladim da prvi vanzemaljski zivot nece biti otkriven na planeti. U svakom slucaju, bice mi drago bilo da pobedim ili izgubim ovu opkladu"  reci su  Freemana J. Dysona. Britanski fizicar i futurista je sa svojim teorijama o malim zelenim uzburkava javnost vec duze vreme. Dyson tvrdi da da ne treba traziti male zelene u kosmosu vec treba tragati za biljkama na ledenim mesecima (satelitima) i kometama u drugim galaksijama, slicnim biljkama i cvecu kakvo se moze naci u arktickim podrucjima Zemlje. Jedno od mesta gde bi mogle naci biljne vrste je na  Jupiterovom satelitu Evropa, na kojem kako predpostavljaju astrobiolozi ispod debele kore leda se nalazi okean u kojem bi moglo biti vode. Takav zivot bi mogao imati oblik cveca parabolickog oblika, koje fokusira blijedu suncevu svetlost koja na Evropi pada na unutrasnjost biljke. Cvijece ovakvog oblika otkriveno je u arktickim klimatskim podrucjima na Zemlji, gde su biljke evolucijom uspjele da maksimalno koriste Suncevu energiju. Cvece na Jupiterovom satelitu Evropi moglo bi da se otkrije i preko fenomena pod imenom retrofleksija, pri cemu se svetlost vraca svom izvoru, uvjeren je Dajson. Ovaj opticki efekat vidljiv je u svjetlosti koja se odbija od ociju zivotinja i koji je koriscen u dizajniranju saobraćajnih znakova i ogledala koje su na Mjesecu ostavili astronauti sa Apola. Od 2026 godine americka NASA i evropske ESA planiraju da  par orbitera stigne do Jupitera i istraze ovu teoriju.