Sa razvojom nauke su se dobile mnoge zgodne tehnike razmnozavanja biljaka, jedna od njih je i razmnozavanje putem meristema. Ova zgodna tehnika ima dosta dobrih strana ali jedini problem je sto se ne moze izvesti u kucnim uslovima vec trazi labaratoriske uslove. Na nekoliko slika koje idu uz ovaj tekst se moze videti ugrubo kako se od jedne biljke stvara vise osnova za druge i na zadnjoj vidimo biljku koja je identicna prvoj to jest maticnoj biljki.
Razmnozavanjem meristemskog tkiva na hormonskoj, hranljivoj podlizi moze da se dobije mnogo veci broj biljaka nego sto bi se dobio delenjem biljke. Deljenjem biljke, kalemljenjem ili sadnjom semena veoma cesto dolazi do prenosa viroza koje nisu izlecive a razmnozavanjem putem meristema to nije moguce. Ovaj nacin razmnozavanja je poprilicno skup i radi se u ustanovama koje su za to opremljene. Ovim nacinom se dobijeju identicne biljke sto je veoma zgodno kod biljaka koje se tesko razmnozavaju ili su sklone bolestima. Orhideje, gerberi, karanfili su samo neke od biljaka koje se uspesno razmnozavaju na ovaj nacin. Koliko je prakticno ovako razmnozavati biljke se najbolje moze videti na primeru gerbera gde se delenjem moze dobiti dvanaest biljaka a razmnozavanjem meristemskog tkiva se dobijaju milioni sadnica ( ovo za milione sadnica mi zvuci pomalo neverovatno ali tako kazu cika naucnici). Tok meristemskog raznmozavanja pocinje uzgojem zdrave maticne biljke sa koje se skidaju mali komadi ne veci od 1 cm. koji se dezinfikuju i postavljaju na hranljivu  podlogu. Tad se izlaze odredjenim tempreaturama i vlaznosti da bi se dobio kalus iz kojeg se pocinje razvijati veliko broj biljaka koje su identicne maticnoj biljki. Posto se mlade biljke razviju premestaju se na podlogu koja sadrzi sve hranljive sastojke koje su potrebne za uzgoj te vrste. Biljke ramnozene meristema jos neko vreme ostaju otporne na viruse posto je biljka koju smo dobili zdrava i snazna i odoleva virusima.