Ova biljka iz porodice rosaceae u nasim krajevima je poznata po narodnim nazivima sipurak, divlja ruza, pasja ruza, divlji sipak, pasja draca, plotna ružica, bela ruza, sepurika. Sipak je samonikla bilka koja raste svuda, od nizina do visih planina, pored puteva, oko suma, na zapustenim zemljistima. Visok je 2-3 m sa dugim, debelim i razgranatim granama koje su prekrivene jakim trnjem.
Sipak je dosta zastupljen u narodnoj medicini, plod sadrzi veliku kolicinu vitamina C ( 1700–2000 mg za 100 g ) sto bi otprilike znacilo 10 puta vise nego limun, koji se termickom obradom ne gubi. Osim vitamina C uplodovi sadrze i vitamine A, D i E, antioxidant flavonoid i masne kiseline. Jedna solja caja od sipka zadovoljava dnevne potrebe za vitaminom C. Osim ploda koriste se i latice. Proizvodi od sipka povoljno deluju na probavni trakt kao i na izlucivanje mokrace bez ikakvog iritiranja bubrega, Caj se preporucuje i za sprecavanje kamena u bubrezima i mokracnim kanalima, za ciscenje krvi, kod anemije, pri upalama unutrasnjih organa, otklanjanja malaksalosti...  Cvetne latice se koriste za spremanje caja kod krvarenja pluca, zeludca, creva, hemoroida, grceva u stomaku... Najcesce se plodovi ili latice mesaju sa drugim lekovitim biljkama pa se te mesavine korist za lecenje raznih bolesti.