Verujem da mnogim koji posecuju forum biljnocarstvo.com dolazak hladnijih dana predstavlja veliki problem jer treba uneti u kucu dosta saksija. Ako se uzme u obzir i polazak u skolu, nabavka ogreva i radovi koje jesen i zima nose sa sobom posla ima jako puno a vremena jako malo. Kazu da je organizacija pola posla a to se pokazalo tacno i u slucaju ostavljanja zimnice. Mozda se cini da je to jednostavno posto se uglavnom zna ko sta voli da jede od zimnice ali treba uzeti u obzir da od  oktobra do aprila ima sest meseci i trebace vam oko 300 obroka. Da bi se olaksao ovaj posao bilo bi dobro napraviti okvirni jelovnik ali ostaviti mesta za pripremo novih jela jer jelovnik treba da je sto raznovrsniji.
Sta ce se naci na vasem tanjru to je licni izbor ali kako se sta ostavlja tu su pravila vec dobro utvrdjena. Naravno svako ima neku svoju tajnu i recept kao se sta sprema. Prilikom nabavke povrca najvaznije je izabrati zdrave i zrele plodove, nikad ne treba kupovati prezrelo povrce i voce. Jedan od nacina je duboko zamrzavanje. Ovde je fora zamrznuti povrce sto brze, cak na -40 stepeni da bi se kasnije cuvalo na -20 stepeni. Na ovaj  nacin nastaje ujednacena mesavina finih delica zamrznutog soka i biljnih gradivnih materija, sto je preduslov za nepromenjen kvalitet namirnica kad ih izvadite iz zamrzivaca. Bilo bi dobro da se povrce pre dubokog zamrzavanja blansira. Blansiranje je postupak pri kom se voce ili povrce potapa u vodu koja kljuca a zatim se potapa u hladnu vodu. Fora kod ovog postupka je u tome da vrela voda treba da cirkulise pa se preporucuje da se na kilogram povrca koristi deset litara vode, prilikom hladjena je najbolje povrce prebaciti u drugu posudu u kojoj je hladna voda te staviti posudu pod mlaz hladne vode i tako je drzati sve dok povrce ne bude ohladjeno. Kada se voce ili povrce blansira, vitamini se u njima duze zadrzavaju nego kada se zamrznu sirovi. Ako ste namernica blansirali tad ih prosusite izmedju dve krpe i slozite u tepsiju i stavite u zamrzivac. Moze se i veca kolicina sloziti u tepsiju tako sto ce kad se popuni jedan sloj stavi nailon ili celofan pa se na njega stavi novi sloj i tako koliko ima namernica. Kad se prpisno namernice ohlade izvadite ih i formirajte pakete sa zeljenom kolicinom.
Zamrznuto voce treba da zagreje na 20 stepeni i nakon toga ga odmah upotrebite, a zamrznuto povrce se direktno stavlja u vodu koja vri ili vrelo ulje i dalje priprema kao i sirovo. Voce koje je bilo zamrznuto ne sme se jesti dok se potpuno ne odledi, jer namirnice koje su veoma hladne mogu na sluznici usta i zdrela izazvati promene koje su veoma slične opekotinama. Pri pripremanju vodite racuna o tome da se zamrznuto povrce mnogo brze kuva od svezeg, pa pazite da se ne raskuva.

1976 godina mogla bi se pamtiti po gestu Nippon Bonsai Association koja je poklonila SAD zbirku od 53 bonsai stabla pazljivo izabranih iz privatnih kolekcija povodom 200 godisnjice SAD. Ovim gestom je Severna Amerika stekla jednu od najboljih zbirki bonsaia. Ne treba ni pricati previse da su svi primerci unikatni i stari oko sto godina. Paznu javnosti je privukao podatak o starosti bonsaia sa slike. Japanski crveni bor  (pinus densiflora) odgajan u rasadniku porodice  sa Jamake od 1625. godine. O njemu se brinulo je sest generacija te porodice. Oblikovanje je pocelo 1795 godine a o ovom stablu trenutno brigu vodi cetvoro kustosa muzeja u Vasingtonu gde je stablo izlozeno. To stablo je prezivelo prvu atomsku bombu u istoriji covecanstva, koju su SAD bacile na Hiroshimu, 6. avgusta 1945. godine. Kasnije je u tom gradu, koji je bio samo jedna velika rusevina, igrom slucaja jedno malo, a veoma staro staro bonsaija pronadjeno neosteceno. Bonsai stabla su provela po dolasku u Sad godinu dana u karantinu. Zbirka trenutno broji oko 300 bonsai stabala koje svojim izgledom odusevljavaju mnoge posetioce muzeja. Razgledajuci kolekciju na netu jako mi se svidela i ova japanska kamelija (Camellia japonica "Higo ') cije se stablo odlikuje od 1875 godine Dar je Kjusu ogranka Nipon Bonsai uzgajivaca zadruge.