Perlit se stavlja da bi zemlja bila sto rastresitija ,a samim tim se povecava aeracija korena i prohodnost vode, perlit ima jaku apsorbcionu moc vode. To su cestice vulkanskog poekla koje usled povecanih temperatura nabubre. Sirovi perlit sadrži 2 – 5% kristalne vode. Nakon mlevenja rude, perlit se izlaze temperaturi od oko 1000°C. Na ovako visokoj temperaturi dolazi do ekspandiranja perlita i povećanja zapremine 20 – 40 puta. Dolazi do isparenja vezane vode  i stvara se bezbroj mehurica koji obezbedjuju izuzetne karakteristike perlita: porozna struktura, mala tezina i bela boja po kojima se perlit razlikuje od ostalih vulkanskih stena. Osobine ekspandiranog perlita da je ekoliski cist, mikrobioloski sterilan, hemijski neaktivan i pH neutralan cine ga nezamenljivim u primeni.
Procenat perlita u smesi za cvece zavisi od same biljke, jer neke biljke zahtevaju vise vlaznosti, a neke manje. Za biljke se koristi agroperlit a nikako se ne treba koristiti onaj gradjevinski. Agroperlit ima primenu u hortikulturi za poboljsanje karakteristika zemljišta. Uspesno koristi u svetu u raznim granama poljoprivrede. Primenom tehnoloskog postupka dobija se potpuno sterilan, neutralan materijal, neaktivan prema rastvorima za nalivanje. Propusna moc za vodu je odlicna i stvara idealne uslove oko korena biljke. Perlit izgleda kao razmrvljene granule  stiropora . Perlit je jako znacajan za glinovita zemljista ,za zemlju u saksijama ,proizvodnju rasada.Znaci ,perlit povecava mehanicka svojstva zemljista ,ali ne i hemijska (i dalje je obavezno djubrenje)