Zbunasta biljka ili biljka koja raste kao penjacica  moze uz malo rada biti ukras svakog vrta ako se odneguje kao stablo. Ove biljke se nazivaju stabljasice sto znaci da se prilikom orezivanja oblikuju krosnje loptastog oblika na jednoj uspravnoj grani. Da bi se dobila ovakva forma treba dosta strpljenja ali i zahteva se stalna nega. Oleander lovor, maslina, tekoma ili neka druga biljka mogu dobiti formu stabla ako se odabere mlada biljka koja ima jak sredisnji izboj koji treba da posluzi kao uspravna grana. Na odabranoj biljci je potrebno ukloniti sve bocne izdanke i pustiti je da raste. Ako je uspravna grana slaba treba je pricvrstiti uz sipku da bi rasla ravno. Stablo ce sa vremenom dobijati na debljini a bocne izdanke treba uklanjati da biljka ne gubi snagu na njih. Najvazniji moment u odgoju stabljasice je odrediti zeljenu i pravilnu visinu. Kad stablo naraste do visine koju zelite tad odsecite vrh a izdanke koji se pojavljuju pri vrhu ostavite da se razvijaju. Formiranje krosnje se dobija zakidanjem vrhova izdanaka, sto se cesce zakidaju stavra se bujnija krosnja. Vreme izmedju zakidanja zavisi od vrste za koju ste se opredelili i iznosi od 3 do 6 nedelja. Sipka koju sluzi da uspravna grana raste ravno se ne treba sklanjati sve dotle dok stablo ne ojaca i bude dovoljno snazno da nosi krosnu. Ova forma uzgoja biljaka se u mnogocemu razlikuje od topiary uzgoja gde se koriste metalne konstrukcije da bi se doslo do zelejene forme.

Medicinske studije govore da redovna uporeba ulja od semena grozdja smanjuje holesterol u krvi za 15-tak procenata. Ulje dobijeno iz semenki grozdja za razliku od uobicajenih ulja namenjenih ljudskoj ishrani ima visoku tacku sagorevanja od 216 C stepena, sto ga cini idealnim za przenje, kuvanje, veoma je dobro za salate, prelive, topla i hladna jela. Miris i aroma su mu slabog intenziteta pa uglavnom prija svima. Prilikom przenja na ovom ulju ne dolazi do stvaranja kancerogenih jedinjenja. Prilikom pecenja na maslinovom ulju na jacoj temperaturi dobijete isti efekat kao da je hrana pripremana na obicnom ulju jer dolazi do razlaganja esencijalnih i masnih kiselina. U tom slucaju ostaje nam samo ono sto smo zeleli da izbegnemo to jest nepotrebne masnoce. Ulje od semenki grozdja nema takav efekat jer su mu lanci lipoproteina i kiselina veoma cvrsto vezani, pritom daje veoma dobar ukus hrani, a izbacuje sve ono sto moze da goji. Ulje od semenki grozdja sadrzi vitamin e ,vitamin c i beta karotin, sadrzi fenole i steroide (Tipa campesterol, beta-sitosterol, stigmasterol) a u njegov sastav ulazi i Omega-6 Linoleic acid 69 to 78%, Omega-9 Oleic acid 15 to 20%,Palmitic acid Hexadecanoic acid 5 to 11%, Stearic acid Octadecanoic acid 3 to 6%, Omega-3 A-Linolenic Acid 0.3 to 1%, Palmitoleic acid 9-Hexadecenoic acid 0.5 to 0.70%. U kozmetici je ovo ulje dosta zastupljeno zbog beta karotena koje povoljno utice na regenaraciju i zadrzavanju vlaznosti koze. Za masaze se konbinuje sa drugim uljima.
Posebnu paznju treba obratiti na datum proizvodnje jer nebi trebalo biti starije od sest meseci, posle tog vremenskog perioda mu slabi ukus sto se posebno primeti ako ga koristite u ishrani.

Perlit se stavlja da bi zemlja bila sto rastresitija ,a samim tim se povecava aeracija korena i prohodnost vode, perlit ima jaku apsorbcionu moc vode. To su cestice vulkanskog poekla koje usled povecanih temperatura nabubre. Sirovi perlit sadrži 2 – 5% kristalne vode. Nakon mlevenja rude, perlit se izlaze temperaturi od oko 1000°C. Na ovako visokoj temperaturi dolazi do ekspandiranja perlita i povećanja zapremine 20 – 40 puta. Dolazi do isparenja vezane vode  i stvara se bezbroj mehurica koji obezbedjuju izuzetne karakteristike perlita: porozna struktura, mala tezina i bela boja po kojima se perlit razlikuje od ostalih vulkanskih stena. Osobine ekspandiranog perlita da je ekoliski cist, mikrobioloski sterilan, hemijski neaktivan i pH neutralan cine ga nezamenljivim u primeni.
Procenat perlita u smesi za cvece zavisi od same biljke, jer neke biljke zahtevaju vise vlaznosti, a neke manje. Za biljke se koristi agroperlit a nikako se ne treba koristiti onaj gradjevinski. Agroperlit ima primenu u hortikulturi za poboljsanje karakteristika zemljišta. Uspesno koristi u svetu u raznim granama poljoprivrede. Primenom tehnoloskog postupka dobija se potpuno sterilan, neutralan materijal, neaktivan prema rastvorima za nalivanje. Propusna moc za vodu je odlicna i stvara idealne uslove oko korena biljke. Perlit izgleda kao razmrvljene granule  stiropora . Perlit je jako znacajan za glinovita zemljista ,za zemlju u saksijama ,proizvodnju rasada.Znaci ,perlit povecava mehanicka svojstva zemljista ,ali ne i hemijska (i dalje je obavezno djubrenje)