Topijarenje je  kao poseban nacin ukrasavanja vrtova nastalo u doba starih Rimljana koji su voleli jasno definisane vrtove. U proslosti je bilo prisutno u Grčkoj, Persiji, Japanu. Kasnije se ovaj nacin vrtnog dizajna pojavio u doba Renesanse kada je doziveo ekspanziju i nezavisno jedni od drugih, su ga  usavrsavali i negovali bastovani sirom sveta i kroz vreme do danas. Topiary je engleska rec koja se kod nas pomalo gubi u prevodu i ako je ova tehnika uzgajanja biljka pozneta vekovima na ovim prostorima je jos ubvek nepoznata pa sa samom tom cinjenicom je doslo do tog da svaki uzgajivac ima neko svoje ime za ovu tehniku. Da bi se moglo pristupiti izradi topiary forma potrbno je dobro poznavanje biljnog sveta. Kako koja biljka raste, kako podnosi savijanje uz konstrukcije, koliko brzo popunjava praznine. kako podnosi ceste rezove to jest da li je sklona infekcijaa su samo neke od stvari na koje se treba obratiti paznja prilikom odabira biljke od koje ce se praviti topiary. Zimzeleni grmovi su idealni za njihovu izradu pa se samim tim koriste buxus sempervirens, taxus baccata, ilex crenata, lovor visnja, kao i razne vrste tuja kao i hedere. Zanimljive su i forme u cijoj izradi su koristene i razne perene da bi se dobio sklad boja. Za izradu topiary se koriste kalupi po cijim se konturama biljke orezuju da bi imali pravilnu formu, gledajuci po netu sam naisao na jednu stranicu koja nudi veliki broj metalnih kontura koje su u obliku raznih vrsta pasa. Slozenije forme zahtavaju konture ali se jednostavnim formama poput geometriskih tela moze pristupiti krajnje opusteno i bez velike nervoze kako ce uspeti. Grmic simsira je svakako lakse oblikovati u loptu nego u neku zivotinju a sa vremenom ce se preci i na slozenija umetnicka dela.Pored pravilnog izbora biljke neophodan je i dobar izbor alata sa kojim ce se odrazvati postojieci ili oblokovati topiary u izradi, da se ne bih izgubio u prevodjenju vise o alatu pogledajte na http://www.biljnocarstvo.com/forum.htm a ako vec ne postoji i tema o tome bice otvorena :) Orezivanju biljaka se pocinje dok su jos mlade da bi se moglo na vreme  pratiti putanja zeljenog oblika, orezivanjem starijih stabala se ne mogu dobiti slozenije forme ali se ipak moze nekom starijem stablu povratiti lepota na ovaj nacin. Topiary zahtevaju strpljenje i stalozenost posto do zeljenog oblika koji pravimo moze proci i vise godina dok se sve rupe popune.

"Zivot moze cvetati gde god ima vode, ugljenika, azota i svetlosti. Ja mogu da se kladim da prvi vanzemaljski zivot nece biti otkriven na planeti. U svakom slucaju, bice mi drago bilo da pobedim ili izgubim ovu opkladu"  reci su  Freemana J. Dysona. Britanski fizicar i futurista je sa svojim teorijama o malim zelenim uzburkava javnost vec duze vreme. Dyson tvrdi da da ne treba traziti male zelene u kosmosu vec treba tragati za biljkama na ledenim mesecima (satelitima) i kometama u drugim galaksijama, slicnim biljkama i cvecu kakvo se moze naci u arktickim podrucjima Zemlje. Jedno od mesta gde bi mogle naci biljne vrste je na  Jupiterovom satelitu Evropa, na kojem kako predpostavljaju astrobiolozi ispod debele kore leda se nalazi okean u kojem bi moglo biti vode. Takav zivot bi mogao imati oblik cveca parabolickog oblika, koje fokusira blijedu suncevu svetlost koja na Evropi pada na unutrasnjost biljke. Cvijece ovakvog oblika otkriveno je u arktickim klimatskim podrucjima na Zemlji, gde su biljke evolucijom uspjele da maksimalno koriste Suncevu energiju. Cvece na Jupiterovom satelitu Evropi moglo bi da se otkrije i preko fenomena pod imenom retrofleksija, pri cemu se svetlost vraca svom izvoru, uvjeren je Dajson. Ovaj opticki efekat vidljiv je u svjetlosti koja se odbija od ociju zivotinja i koji je koriscen u dizajniranju saobraćajnih znakova i ogledala koje su na Mjesecu ostavili astronauti sa Apola. Od 2026 godine americka NASA i evropske ESA planiraju da  par orbitera stigne do Jupitera i istraze ovu teoriju.

Talijanska Firma Slide nudi savršen način da ukrasite otvoreni prostor a istovremeno je i lampa za dekoraciju. Njegove plutajuce svjetiljke iz zbirke Acquaglobo se predstavljaju kao rasvjeta sfera različite veličine i izrađuju se posebno za bazene. Ove bazenske lampe ne cine  samo romantični ugođaj noću, vec i stiliziran ukrasa tijekom dana. Odražavajući se u vodi one postaju opuštajuće i prekrasne  za vanjski okoliš. Za one koji nemaju bazen postoje svjetlosne sfere i za vrt.

Izbor posuda u kojima se uzgaja cvece moze biti presudan za opstanak pojedinih vrsta biljaka. Biljke koje nabavljamo iz cvecara su posadjene u tanke plasticne saksije a koristi se standardni supatrat pa bi trebalo prvu priliku koja dozvoli iskoristiti da se biljka presadi u odgovarajucu posudu i odgovarajucu zemlju. Na trzistu se moze pronaci veliki izbor saksija od raznih materijala, dimenzija i boja. Izbor saksije u koju ce se posaditi cvet je licni izbor ali se ipak treba obratiti paznja na uslove koje ta posuda ispunjava i uslove koje cvet trazi.  Glinene saksije su u poredjenju sa plasticnim, deblje, bolje zadrzavaju vodu i bolje izoluju od toplote, ali su i teze a lakse se razbijaju. Saksije od terakote su po sastavu slicne glinenim. Saksije od glazirne terakote ne zadrazvju vodu kao glinene pa su pogodne za uzgoj vrsta koje ne vole veliku vlaznost . Metalne saksije mozemo da svrstamo u dve grupe i to saksije u koje se sadi cvece i ukrasne, njihova prednost je sto su lagane i lako prenosive ali je prozblem sto se moze desiti da pocnu da korodiraju. Velike staklene posude se koriste za izradu mini vrtova i ako se vratite nekoliko stranica unazad na blogu mozete videti kako se oni prave. Mesingane, bakarne i posude od kore drveta, trske i slicnih materijala ne mozemo koristiti kao saksije ali se mogu iskoristiti tako da se u njih stavi druga saksija i da dekorativno izgleda. Biorazgradive saksije se koriste sejanje semena i takve saksije se nakon sto se mlade biljke presade u vrt razgradjuju. Betonske zardinjere su pogodne da se u njih posadi razno cvece pa se moze dobiti mini dzungla, ako se sade sobne vrste tad se zajedno sa vec postojecom saksijom u prolece stavaljaju a u jesen vade iz zardinjere.Mangro i mopan se mogu pronacu u akvaristickim prodavnicama a u pitanju su vrste drveta pogodne za rast biljaka koje rastu na drvetu, za nihov uzgoj se moze iskoristiti i cokot od vinove loze ili neka zanimljiva grana koju ste nasli u prirodi.

Richard Karban profesor entomologije nauke koja izucava insekte je sproveo niz ispitvanja kako bi dokazao da biljke komuniciraju. Profesor Richard Karban sa Univerziteta u Kaliforniji je sproveo kako i sam kaze niz kontroverznih ogleda na biljkama i dokazao na koji nacin biljke komuniciraju. Do zakljucaka da su biljke sposobnije za sofistikovanije ponasanje nego mi to možemo zamisliti je dosao uz pomoc jedne vrste bodljikavog zbuna koji raste u zapadnoj Americi. Jedan od zbunova je uzgajao u saksiji i kad je porastao ostetio mu je lisce i koru tako da je izgledalo kao da su ga napali skakavci. Tako ostecenu biljku je presadio u prirodu gde inace raste ta vrsta zbuna i jos malo je skratio lisce.



Nakon presadjivanja je pratio niz faktora u rastu biljke kao sto su vlaznost vazduha, broj suncanih sati, prisustvo skakavaca i ostalih predatora koji napadaju tu vestu zbunja... Ostecene biljke su se nastavile razvijati ali su razvijale mnogo manje lisce nego sto inace imaju. I biljke koje su se nalazile u blizinu su prestale proizvoditi krupnije listove i imale su sitnije listove kao i biljka koje je namerno ostecena. U ovom istrazivanju profesor Karban je uspeo da identifikuje hemijske cestice u vazduhu putem kojih biljke komuniciraju. Iako nije bilo veliki broj skakavaca a jedna od biljaka koja je namerno ostecena kao da je najezda skakavaca u toku je slala hemiske signale ostalim biljkama koje su usporile sa rastom i skupljele snagu da se nastave nesmetano razvijati nakon prolaska najezde skakavaca.