Vrtne staze su postale sastavni deo mnogih vrtova. Razni materijali koji se mogu koristiti dovode do toga da osim funkcionalnosti staze budu i ukras svakog vrta. Igled vrtne staze zavisi da li se ona uklapa u vec postojeci vrt ili se vrt tek planira. U obadva slucaja treba voditi racuna da se staze povezu sa okolinom u kojoj se prave, pozeljno je povezati materijal koji je koristen za izradu kuce sa meterijalom koji ce se koristiti za staze. Paznju treba obratiti i na fontane, jezerca, vrtnu garnituru ili sta se vec nalazi u samom vrtu ili je u planu da se tu nalazi. Jedan od momenata na koji se treba obratiti paznja je i rast biljaka koje su vec posadjene u vrt posebno ako je posadjeno drvece ili vece biljke. Kao sto su biljke ukrs vrtova tako bi trebalo i staze da se prave, pogresan tip materijala ili neproporcijonalne dimenzije staze samo ce dovesti do toga da se staza nikao ne uklapa u vrt.  Izbor materija koji se moze koristiti u izradi staza je velik i zato treba paziti da staza lepo izgleda ali i da bude funkcionalna. Drvene saze lepo izgledaju ali su poprilicno komplikovane za odrzavanje, betonske staze se dosta lako prave i jednostavno se odrzavaju ali se u retko koji vrt uklapaju. Svoju pocetnu ideju bi bilo najbolje da izlozite strucnjacima koji se bave projktovanjem vrtova jer od njih mozete dobiti dosta korisnih saveta. Podloga koja se praktikuje za koju stazu, nacin izrade, biljke koje je najbolje posaditi oko nje je, najbolje je pitati nekoga ko se razume u projektovanje vrtova. Materijali koji se mogu korististi za izradu staza pored vec navedenih betona i drveta su i vec gotove betonske ploce, krupniji ili sitniji sljinak, kamene kocke i ploce, behaton kocke raznih oblika i boja, stara cigla, kora od drveta a mogu se i konbinovati ovi materijali ako se uklapa u izgled vrta i funkcionalnost staza.

Banane su prava mala skladišta energije, ali osim što nam pomažu da ostanemo u dobroj formi, mogu da nam pomognu i u prevladavanju ili sprečavanju znatnog broja bolesti.

Lek za živce

Banane sadrže visoke količine B vitamina koji pomaže smirivanju nervnog sistema.

Borac protiv stresa

Kalijum je vitalni mineral koji pomaže u normalizovanju otkucaja srca, šalje kiseonik u mozak i reguliše količinu vode u telu. Kada smo pod stresom, naš metabolizam se ubrzava i tako se smanjuje nivo kalijuma. Ravnotežu možemo da vratimo uz pomoć zalogaja bogatog kalijumom - banane.

Pomaže pri depresiji

Prema nedavnom istraživanju sprovedenom među ljudima koji pate od depresije, mnogi od njih osećali su se znatno bolje nakon što su pojeli bananu. Razlog tome je triptopan koji se nalazi u banani. Triptopan je vrsta belančevine koju telo pretvara u serotonin, poznat po tome da nas opušta i poboljšava nam raspoloženje.

Protiv visokog pritiska

Banana je izrazito bogata kalijumom, a sadrži malo soli, što ovo voće čini savršenim kod problema sa krvnim pritiskom.

Za anemične

Banana je bogata gvožđem i može da podstakne stvaranje hemoglobina u krvi i tako pomogne kod nekih slučajeva anemije.

Lek protiv mamurluka

Frape od banane zaslađen medom jedan je od najzdravijih prirodnih lekova protiv mamurluka. Banana umiruje želudac i uz pomoć meda nadograđuje potrošenu količinu šećera u krvi, dok mleko hidrira i blagotovorno deluje na celo telo.

Protiv čira na želucu

Banana je jedino sirovo voće koje može da se uzima bez posledica kod hroničnih bolesti. Zbog svog mekog sastava i glatkoće koristi se kao hrana kod poremećaja u radu creva. Ona neutrališe prejaku kiselinu i smanjuje nadraženost, oblažući unutrašnjost želuca.

Za kontrolu temperature

U mnogim kulturama banana se smatra voćem koje hladi i koje može da snizi fizičku i emotivnu temperaturu trudnica.

Ublažava PMS

Vitamin B6 koji se nalazi u banani reguliše nivo glukoze u krvi, a glukoza utiče na naše raspoloženje.

Poboljšava pamćenje

Istraživanja su pokazala da banana, zahvaljujući obilju kalijuma, poboljšava koncentraciju i pamćenje. (Blic)

Sa dolaskom proleca i lepsih dana je potrebno srediti ruze. Potrebno je skloniti sloj zemlje koiji je jesenas stavljen da bi zastitio ruzu. Orezivanje ruza zavisi od vrste koju imate. Moze vam se uciniti da je na vrhu dosta pupova koji ce biti lepi ali oni su nekvalitetni i ne daju cvet. Uspavani pupovi koju se nalaze pri samom dnu grma su kvalitetni i oni daju najlepse grane a sa samim tim i cvet. Jedna od najvecih gresaka je jesenje orezivanje ruze posto takvo nesto ne postoji. Pojedine vrste se orezuju posle cvetanja ali na jesen se mogu samo skratiti grane koje ne bi izdrzale tezinu snega. Da bi pravilno sa proleca orezali ruze morate znati sta orezujete posto svaka vrsta trazi poseban pristup orezivanju.

Ruze cajevke se orezuju tako sto se prvo uklone sve bolesne, suve, ostecene i slabe grane. Zatim se skracuju grane koje ne prate rast biljke to jest sve one koje rastu ka unutra ili sa strane. Ruzu cajevku orezjete tako da ostane do najvise 5 zdravih jakoh grana a na njma ostavljate do 4 pupa od zemlje. Mozete da ih orezete i da ostane i do 10 pupova ali tad ce imati slabiji cvet.

Floribunde se orezuje slicno kao i cajevke. Nakon sto uklonite sve grane koje su bolesne, ostecene, suve i slabe treba dobro da se proredi sredina grma. Kod ove vrste ruze se moze ostaviti do 10 zdravih grana a broj pupova moze biti do 12.

Polijante se orezuju slicno kao i floribunde.

Ruze penjacice se prve tri godine nakon sadnje ne orezuje. Jedino orezivanje koje je potrebno je ako je naka grane krenula u nezeljenom smeru ili je ruza dostigla zelejnu visinu. Posle tog preioda se moze poceti sa orezivanjem i formiranjem lepseg grma. Sve grane koje su stare i pune izboje koji su precvetali treba skratiti, tu bi vam od velike pomoci mogla biti testera. Mladim granama treba skratiti precvele izboje na na 5 pupova iz kojih ce poterati nove cvetne grane.

Ruze puzavice se orezuju posle cvetanja kad se uklanjau precvali izbojci tako da se sa proleca uklanjaju samo bolesne i ostecene grane. Kod ovih ruza se treba obratiti paznja da rastu horizontalno jer ce tako imati cveta.

Ruze stablasice se orezuju u zvisnosti od toga koja je vrsta kalemljena na stablo. Ako niste sigurni koja je vrsta u pitanju orezite tako sto cete skratiti glavne grane na 20 cm. a bocne na jednu trecinu duzine. Obratite paznju da krosnja bude ujednaceno orezana.

Mini ruze se mogu orezivati tako da pratimo njihov rast i samo uklonimo ostecene i bolesne grane a ostale orezemo tako da prate rast . Mini ruze se mogu orezati isto kao i cajevke.

Spathiphyllum wallisii i spathiphyllum Mauna Loa su veoma ceste biljke u nasim domovima. Zanimljivo je da se ovaj cvet moze naci pod raznoraznim imenima koja su se dobila od imena spathiphyllum sto je pomalo smesno posto se moze desiti da u dve cvecare koje se nalaze jedna pored druge cujete dva razlicita imena za jedan isti cvet. Poznat je jos i kao mirni ljiljan. Spathiphyllum wallisii dostize visinu do 30 cm. dok spathiphyllum Mauna Loa dostize duplo vecu visinu. Obadve vrste ovog cveta zahtevaju svetlije mesto ali ne treba ih izlagati direktnom svetlu. Bez vecih problema ce uspevati i na senovitm mestu, tad ce se razvijati lisce, ukoliko zelite da cveta tad ga treba staviti na svetlije mesto. Spathiphyllum ne voli promene temperature sto bi mogla biti jedina mana ovog cveta. Temperatura oko 20 stepeni je dovoljna da raste bez problema. Jedana od vecih gresaka u uzgoju je ta sto se list ako je vazduh suv opusti i biljka izgleda kao da joj je potrebna voda pa se cesto desava da se biljka previse zaliva a treba je samo orosavatati. Ako naidjete u cvecarama na ovaj cvet sa zutim, zelenim ili crvenim cvetom trebali bi se raspitati da li je izlagan raznim preparatima koji dovode do toga da cvet izgleda egzoticnije. Ovakve biljke  najcesce krepucnu a ako i docekaju da ponovo cvetaju tad ce cvetati belo. Najbolji nacin za utvrdjivanje da li je obojan je da se dobro zagledate u boju listova koji trebaju da budu sjajni i zeleni a nikako da vuku na boju kao sto ima cvet. Kad se kupuje treba da ima barem nekoliko cvetica, a u slucaju da ste ga kupili preko zime nemojte ga forsirati da cveta i preko leta posto je vec u cvecarama forsiran pa moze da uz vase najbolje namere da izgleda pomalo jadno ili da krepucne. Spathiphyllum ne treba presadjivati ako u saksiji od 20 cm. ima mesta za rast, u slucaju da je saksija mala tad ga ne treba presadjivati u vecu saksiju vec podeliti nekoliko gomolja i posaditi u saksije od 20 cm. posto nema potrebe za vecim saksijama. Ako se desi da ga zaboravite zalivati i da se osusi tad ga ostavite da stoji nekih 2 meseca i pocnite ga zalivati, nikako ga nemojte baciti. Ne brinite poterace i nastaviti da cveta posto potice iz mocvarnih predela gde ima susa i prilagodio se takvom zivotu. Spathiphyllum je jedna od retkih biljaka koja ima kopljaste listove i cvet a preporucuje se po feng shuiu da se drzi u kuci. Ovaj cvet mozete doneti kuci bez straha da ce vam neko prigovarati posto se prosto receno hrani stetnim zracenjima televiziskih i kompijuterskih ekrana. Staticki naboj koji stvaraju ovi uredjaji se zbog fluorescentnog zaslona i visoko
naponskog dijela ekrana se oko njih ionizira. Ionizirajuci zrak koji je elektrostaticka energija koju spatifilum
upija i pretvara u hemijsku i tako je iskoriscava, kao i energiju dobijenu fotosintezom, za metaboličke procese i rast.