Najstarije drvo u Bugarskoj, jedan hrast (Quercus robur), puni ove godine 1664 godine.

Kako navodi bugarska agencija BTA, smatra se da je to jedno od nastarijih listopadnih stabala u Evropi.

Hrast se nalazi u selu Granit, u regionu Stara Zagora, u južnoj Bugarskoj, i svake godine privuče veliki broj turista.

Starost hrasta konačno je utvrđena 1982. godine, a 15 godina pre toga, 25. decembra 1967, bugarsko ministarstvo šuma zakonom ga je zaštitilo.

Drvo je 23,40 metara visoko, a debljina stabla dostiže 2,38 metara. (Tanjug)

Curenje ili zapusenost nosa, sviranje u grudima, kasalj, astmaticni napadi, suzenje i svrab ociju, otoci usana i ocnih kapaka, osip na kozi, samo su neki od simptoma polenskih alergija cija sezona traje od ranog proleca do kasne jeseni. Skolnost prema ovim alergijama moze biti nasledna, ako jedan ili oba roditelja imaju ovu alergiju verovatnoca je 25 odnosno 75 posto da cete i vi imati alergiske reakcije na polen. Pored naslednog faktora se javlja jos jedan krivac a u tom slucaju smo krivi sami mi, usled suvise dobrih higijenskih uslova nas odbrambeni sistem nema dovoljno posla zbog nedostatka mikroorganizama pa trazi sebi druge zedatke. Tako da se u mnogim slucajevima desava da mnogi umesto uzivanja u mirisima proleca pocinju borbu sa polenom. Kada polenovo zrno dodje u kontakt sa sluzokozom ili kozom alergicnih, njihov imuni sistem prihvata polen kao stranu supstancu i zapocinje citav lanac reakcija. Bela krvna zrnca imunog sistema pocinju da proizvode belancevinu IgE, (imunoglobulin E) kao antitela. Rezultat je oslobađanje supstance histamin, koja je odgovorna za nastanak simptoma alergije. Da bi se izbeglo izlaganje poelenu treba pratiti stanje polena u vazduhu o cemu se izvestava preko radio ili tv vesti. Do saznaja o njegovoj kancentraciji u vazduhu se moze doci i na osnovu vremenskih uslova. kad je napolju toplo i ima vetrica treba izbegavati izlaske a u toku kise i ne dugo posle prestanka kise ima manje polena u vazduhu. Posto polen leti kroz vazduh velike su verovatnoce da zavrsi u vasim domovima. Da bi se to izbeglo ne treba susiti ves napolju po jakom suncu posto ce u njega uci polen. Polen se jako dobro veze za zivotinjsku dlaku pa ako imate obicaj da vam kucni ljubimci borave na mestima gde spavate to ih trebate odviknuti. Dobra stvar za kuce je i vodeni osvezivac vazduha koji potiskuje polen prema podu i lakse je disati. Na trzistu se mogu naci i razni filteri koji mogu biti od pomoci jer ce filtracijom uklanjati polen iz vazduha. Postoji verovanje da ce postepeno izlazenje napolje i izlaganje polenu dovesti do tog da se organizam navikne na njega. To nikako nije preporucljivo posto ce tako organizam postepeno slabiti  i nece moci da se bori sa alergijom sto moze dovesti do toga da se dobije jaka alergijska reakcija. Nikako se ne treba pokusavati leciti bez nadzora lekara i koristiti lekove na svoju ruku. Na trzistu se mogu pronaci mnogi sprejovi koji se ubrizgavaju u nos i sprecavaju sa on curi i bude zapusen, mozda je u manjim dozama i dobar ali nacin na koji funkcionisu dovodi do tog da u nos dolazi manje krvi nego sto je potrebno. Vezbe opustanja poput joge kao i akupunktura pruzaju olaksanje i bilo bi ih pozaljno primenjivati. Desenzibilizacija je dosta dobro resenje za alergiju na polen. Sastoji se u tome da se odbrambeni sistem suočava na „neprijateljskim“ supstancama sve dok ne počne da ih klasifikuje kao bezopasne, alergen se ubrizgava potkozno a doze se postepeno povecavaju. Kratkorocno gledano, moze vam pomoci i vakcina sa brzim delovanjem, kod koje se daje veca doza alergena.

Ljiljani spadaju u porodicu Liliaceae, poreklo ovog velicanstvenog cveta je Amerika, Azija i Evropa. Osnovna podela ljiljanja bi bila na Azijatik i Orijentalne. Azijatik su snazne biljke koje se lako uzgajaju, uglavnom su jednobojni i bez mirisa su. Orijentalni poticu iz Japana i to su hibridne vrste koje imaju krupne cvetove sa lepim sarama i imaju jak miris. U zasebne vrste ljiljani se mogu podeliti jos i na nekoliko grupa. Turban ljiljan (lat. Lilium martagon) raste do 150 cm. a potice iz Sredozemlja, cvet  je krupan, levkast, bele je boje, na stapci se drzi vodoravno, a moze da ima do 30 cvetova. Dugocvetni ljiljan ( lat. Lilium longiflorum) kao sto ime kaze ima dugacke cvetove od  15 do 20 cm. koji su bele boje a na jednoj stapci nalazi se nekoliko cvetova turbastog oblika. Americke vrste i hibridi mogu imati i do 25 cvetova a visina koju dostizu je 150-180 cm. Trubasti ljiljani i hibridi rastu do jednog metra cvetovi su im snazni i imaju ugodan miris.
Ljiljani su popularni sirom sveta i cest je slucaj da se koristi u magiske rituale. Tako se smatra da poklanjanje zatvorenog ljljana moze jako da ocara osobu kojoj se poklanja ako se otvore pupovi, tad ce primaoc ostati zaljubljen u onog koje ljiljan poklonio.Ceat je slucaj da se zbog svoje lekovitisti koristi za razna lecenja, samo treba paziti posto su lukovice otrovne. U drevnoj Mesopotamiji i starom Egiptu se prvi put pojavljuje kao zastitni znak i kroz dalju istoriju se cesto pojavljuje kao zastitnik nekog udruzenja , dinastije ili drzave. Ljiljan se smatra i zastitnim znakom Francuza pa su prihvaceni kao zastitni znak i kod vladarskih kuca koje su poreklom iz Francuske ( Spanija i Luksemburg) a simbol je i Kvebeka i Luizijane oblasti koje su prvo naselili Francuzi u Severnoj Americi. Na nasim prostorima je bio cest slucaj da se ljiljani pojavljuju na zastavama i grbovima, u Bosni se ljiljan smatra posebnim simbolom. Ovaj cvet je drzao u ruci  arhangel Gavrilo kada je Bogorodici saopstavao blage vesti o rodjenju Isusovom. Zato ga zovu i Bogorodicin cvet. Njegova lepota je zanosna i opijajuca predstavljaju slavu, bezgresnost i cistocu.
Ljiljani su lukovicaste biljke koje se sade u kasnu jesen ili rano prolece. Od velicine lukovice zavisi na koju ce se dubinu saditi, za kupovne ljiljne je to dubina od 15 cm. a 5 cm bi trebao biti razmakizmedju njih. Trebalo bi za nesmetan rast obezbediti dobru drenazu od kamencica ili peska da visak vode moze da ode a da nedodje do tog  da se lukovica ugusi u vodi. Vecini vrsta je potrebna potpora za rast da se nebi slomili. Narandzasta, bela, zuta, bordo ili krem su samo neke od boja a ceste su i konbinacije ovih boja moze da bude cvet ljljana. Pored raznih boja koje mozemo sresti kod ljiljana njihovoj popularnosti su dosta pridonelo i to sto se mogu uzgajati i u saksiji i u vrtu. Razmnozavaju se generativno ( semenom) i vegetativno (odvajanjem malih lukovica) Kod vegetativnog se moze u zavisnosi od vrste moze uraditi odvajanje mladih od starih lukovica, odvajanjem ovojnih ljusaka (odvajaju se cijele godine) i zracnim lukovicama gde skidamo male lukovice sa stapke i sadimo, za tri godine razvijaju se snažne lukovice. Ljilani vole suncana mesta i cesce zalivanje, u toku 5 meseca ga treba dobro prihraniti. Nakon cvetanja je potrebno odseci cvetove a 10 ili 11 mesecu treba odseci stabljike. Na hladno i tamno mesto u kuci se trebaju uneti pre dolaska jake zime. Ljiljane je potrebno svake 2 godine presaditi u novu zemlju.