Spathiphyllum wallisii i spathiphyllum Mauna Loa su veoma ceste biljke u nasim domovima. Zanimljivo je da se ovaj cvet moze naci pod raznoraznim imenima koja su se dobila od imena spathiphyllum sto je pomalo smesno posto se moze desiti da u dve cvecare koje se nalaze jedna pored druge cujete dva razlicita imena za jedan isti cvet. Poznat je jos i kao mirni ljiljan. Spathiphyllum wallisii dostize visinu do 30 cm. dok spathiphyllum Mauna Loa dostize duplo vecu visinu. Obadve vrste ovog cveta zahtevaju svetlije mesto ali ne treba ih izlagati direktnom svetlu. Bez vecih problema ce uspevati i na senovitm mestu, tad ce se razvijati lisce, ukoliko zelite da cveta tad ga treba staviti na svetlije mesto. Spathiphyllum ne voli promene temperature sto bi mogla biti jedina mana ovog cveta. Temperatura oko 20 stepeni je dovoljna da raste bez problema. Jedana od vecih gresaka u uzgoju je ta sto se list ako je vazduh suv opusti i biljka izgleda kao da joj je potrebna voda pa se cesto desava da se biljka previse zaliva a treba je samo orosavatati. Ako naidjete u cvecarama na ovaj cvet sa zutim, zelenim ili crvenim cvetom trebali bi se raspitati da li je izlagan raznim preparatima koji dovode do toga da cvet izgleda egzoticnije. Ovakve biljke  najcesce krepucnu a ako i docekaju da ponovo cvetaju tad ce cvetati belo. Najbolji nacin za utvrdjivanje da li je obojan je da se dobro zagledate u boju listova koji trebaju da budu sjajni i zeleni a nikako da vuku na boju kao sto ima cvet. Kad se kupuje treba da ima barem nekoliko cvetica, a u slucaju da ste ga kupili preko zime nemojte ga forsirati da cveta i preko leta posto je vec u cvecarama forsiran pa moze da uz vase najbolje namere da izgleda pomalo jadno ili da krepucne. Spathiphyllum ne treba presadjivati ako u saksiji od 20 cm. ima mesta za rast, u slucaju da je saksija mala tad ga ne treba presadjivati u vecu saksiju vec podeliti nekoliko gomolja i posaditi u saksije od 20 cm. posto nema potrebe za vecim saksijama. Ako se desi da ga zaboravite zalivati i da se osusi tad ga ostavite da stoji nekih 2 meseca i pocnite ga zalivati, nikako ga nemojte baciti. Ne brinite poterace i nastaviti da cveta posto potice iz mocvarnih predela gde ima susa i prilagodio se takvom zivotu. Spathiphyllum je jedna od retkih biljaka koja ima kopljaste listove i cvet a preporucuje se po feng shuiu da se drzi u kuci. Ovaj cvet mozete doneti kuci bez straha da ce vam neko prigovarati posto se prosto receno hrani stetnim zracenjima televiziskih i kompijuterskih ekrana. Staticki naboj koji stvaraju ovi uredjaji se zbog fluorescentnog zaslona i visoko
naponskog dijela ekrana se oko njih ionizira. Ionizirajuci zrak koji je elektrostaticka energija koju spatifilum
upija i pretvara u hemijsku i tako je iskoriscava, kao i energiju dobijenu fotosintezom, za metaboličke procese i rast.

Pojedine vrste biljaka se mogu direktno saditi u vrt a neke se moraju saditi u zasticenom prostoru i kontrolisanim uslovima. Ovaj tekst ce pokusati sagledati ovu drugu vrstu. Jedan od vaznijih momenata u sadnji semena je potrefiti pravo vreme za to. Prerana ili prekasna setva mogu biti pogubne za mlade biljke, posebno ako ne mozete ispuniti sve uslove za njihov rast, tad se ipak odlucite za kasniju sadju. Ako je seme kupovno ne bi trebalo sejati semenke u onom prvom mesecu koji je naznacen na pakovanju posto se to odnosi na idealne uslove. Uglavnom se kod takve setve desava da se biljkice izduze preterano i one su slabe pa ih lakse napadaju bolesti.  Seme koje imate od prosle godine treba cuvati na hladnom i tamnom mestu pre setve. Ako na pakovanju semenki ne pise kakvu zemlju treba koristiti za setvu tad se odlucite za supstrat  za setvu semena koji se moze naci u prodavnicama. Nikako nemojte uzeti zemlju iz vrta posto ona nikako ne moze obezbesiti odgoverajuce uslove za razvoj semena. Zemlja u koju se biljka sadi treba da bude bogata kiseonikom, rastresita, sterilna i da ne sadrzi previse hranljivih materija. Od velicine semena zavisi kolika ce biti dubina setve, male semenke se sade na povrsinu ili ispod skroz tanke povrsine zemlje posto one imaju male zalihe hrane. Izbor posude u koje ce se staviti semenke da poteraju treba da bude kao na pakovaju a najbolji izbor bi bile biorazgradive posude posto se one kasnije stavljeju u vecu saksiju ili vrt i same se razgradjuju pa se ne moze desiti da se osteti korenov sistem prilikom presadjivanja. Da bi semenka proklijala treba je pravilno zalivati, ako se semenka osusi ili se previse zalije samo ce se usporiti klijanje a moze se desiti da krepucne. Ako niste sigurni koliko vode trazi semenka koju ste posadili tad odrzavajte zemlju vlaznom ali nedozvolite da bude prevlazna. Neke samenke se natapaju u vodu pre sadnje a neke se trebaju malo obraditi turpijicom da bi lakse poterale, za to ipak pogledajte na forumu i potrazite misljenje ljudi koji su vec uspeli da od  semenke dobiju biljku. Sobna temperatura bi trebala u vecini slucajeva da bude odgovarajuca za klijanje semenke. Niska temperatura moze da dovede do tog da semenka ne pocne sa klijanjem ili da je klijajavost jako slaba. Radijator obezbedjuje lepu toplotu, ako vasim semenkama treba veca tamperatura tad ih mozete staviti na njega. Ako niste sigurni da im treba veca temperatura nikako ih ne stavljaje na radijator posto se zbog visce temperatura semanke mogu uspavati. U toku klijanja vecini semenki nije potrebna svetlost i najbolje ih je prekriti i ostaviti da na miru raste jer i cackanje i gledanje sta se desava sa semenkama nije bas dobra stvar za biljke koje se razvijaju.

Venerina muholovka (Dionea muscipula), drosera, sarracenia i nepenthesa su najzastupljenije biljke mesozderke koje se mogu pronaci na ovom prostorima. Veoma vazno je u samom startu napomenuti da ovo nisu biljke za igru i ne treba ih bez potrebe terati da se zatvaraju to jest da skupe klopke. Ukoliko nekom pokazujete ovo bez plena nego samo onako bez veze, uz pomoc stapica zavaravate biljku znajte da je lagano ubijate. Prvi i osnovni korak po nabavci muholovki jeste presadjivanje, potrebno je odstraniti svu zemlju sa korena biljke i posaditi je u beli treset. On se pravi od mahovine iz roda Sphagnum koji je jedina vrsta treseta pogodnog za njihovo uzgajanje jer ne prelazi pH 4,5. U beli treset se moze dodati i prelita koji nece promenuti pH vrednost. Da nebi doslo do truljenja belog treseta treba da se koristi samo destilovana voda, nikako ne treba koristiti vodu iz vodovoda ili kisnicu posto ce to dovesti do promene PH vrednosti i biljka ce krepucnuti. Vlaznost je isto jedan od momenata koji odlucuju o sudbini ovih biljki pa ih treba saditi iskljucivo u plasticne saksije a vlagu u vazduhu regulisati podloscima koji se stavljaju ispod saksije. Jedna od mozda i najvecih gresaka u uzgoju mesozderki je ta sto one uopste nisu sobne biljke. Preko leta ih treba drzati na suncanom mestu bez straha da ce im sunce naskoditi, a sad ono sto je mene posebno iznenadilo, ove biljke mogu podneti dosta niske temperature.  Venerina  muholovka, drosera i sarracenia spadaju u biljke umerenog pojasa i mogu podneti temperature do -20 celzjevih stupnjeva ali se preporucuje da temperatura ne pada ispod -5 jer ipak koliko se god trudili biljka nije spremana kao u prirodnom stanistu da podnese ovako velike minuse. Ako se pridrzavate ovog pravila i biljku drzite napolju preko leta, tad nema potrebe da je hranite sa insektima posto ce ona sama uspeti uhvatiti dovoljan broj. Biljka kad uhvati insekta ispusta enzime koji ga razgradjuju a zatim upija sokove dobijene tim postupkom. Ispustanjem ovih enzima biljka ostecuje klopke pa tako jedna klopka sluzi samo nekoliko puta, zato ne treba varati biljku da je nesto ulovila jer kroz tu svoju igru vi nju ustvari ubijate. I biljkama mesozderkama je kao i mnogim drugim biljkama potrebno zimsko mirovanje. Tad nema insekata sa kojima bi se biljka hranila u prirodnom stanistu pa tako nema potrebe ni da se mucite i pokusavate da nahranite biljku jer samim tim joj remetite ciklus. Potrebno je u toku zime paziti na listove koji su poceli da trule i uklanjati ih na vreme zbog tog sto mogu da pokvare pH vrednost. Samim tim sto ove biljke imaju zimsko mirovanje a nisu sobne biljke treba zaboraviti na terarijume koji izgleda sluze samo da mesozderke izgledaju opsanije u tom kavezu. Ako sipak odlucite da drzite biljku na takvom mestu kao sto je terarijum poremeticete njene bioloske potrebe i izostace cvet a sa samim tim i prilika da produzite vrstu koju imate.

Sa razvojom nauke su se dobile mnoge zgodne tehnike razmnozavanja biljaka, jedna od njih je i razmnozavanje putem meristema. Ova zgodna tehnika ima dosta dobrih strana ali jedini problem je sto se ne moze izvesti u kucnim uslovima vec trazi labaratoriske uslove. Na nekoliko slika koje idu uz ovaj tekst se moze videti ugrubo kako se od jedne biljke stvara vise osnova za druge i na zadnjoj vidimo biljku koja je identicna prvoj to jest maticnoj biljki.
Razmnozavanjem meristemskog tkiva na hormonskoj, hranljivoj podlizi moze da se dobije mnogo veci broj biljaka nego sto bi se dobio delenjem biljke. Deljenjem biljke, kalemljenjem ili sadnjom semena veoma cesto dolazi do prenosa viroza koje nisu izlecive a razmnozavanjem putem meristema to nije moguce. Ovaj nacin razmnozavanja je poprilicno skup i radi se u ustanovama koje su za to opremljene. Ovim nacinom se dobijeju identicne biljke sto je veoma zgodno kod biljaka koje se tesko razmnozavaju ili su sklone bolestima. Orhideje, gerberi, karanfili su samo neke od biljaka koje se uspesno razmnozavaju na ovaj nacin. Koliko je prakticno ovako razmnozavati biljke se najbolje moze videti na primeru gerbera gde se delenjem moze dobiti dvanaest biljaka a razmnozavanjem meristemskog tkiva se dobijaju milioni sadnica ( ovo za milione sadnica mi zvuci pomalo neverovatno ali tako kazu cika naucnici). Tok meristemskog raznmozavanja pocinje uzgojem zdrave maticne biljke sa koje se skidaju mali komadi ne veci od 1 cm. koji se dezinfikuju i postavljaju na hranljivu  podlogu. Tad se izlaze odredjenim tempreaturama i vlaznosti da bi se dobio kalus iz kojeg se pocinje razvijati veliko broj biljaka koje su identicne maticnoj biljki. Posto se mlade biljke razviju premestaju se na podlogu koja sadrzi sve hranljive sastojke koje su potrebne za uzgoj te vrste. Biljke ramnozene meristema jos neko vreme ostaju otporne na viruse posto je biljka koju smo dobili zdrava i snazna i odoleva virusima.