Verujem da mnogim koji posecuju forum biljnocarstvo.com dolazak hladnijih dana predstavlja veliki problem jer treba uneti u kucu dosta saksija. Ako se uzme u obzir i polazak u skolu, nabavka ogreva i radovi koje jesen i zima nose sa sobom posla ima jako puno a vremena jako malo. Kazu da je organizacija pola posla a to se pokazalo tacno i u slucaju ostavljanja zimnice. Mozda se cini da je to jednostavno posto se uglavnom zna ko sta voli da jede od zimnice ali treba uzeti u obzir da od  oktobra do aprila ima sest meseci i trebace vam oko 300 obroka. Da bi se olaksao ovaj posao bilo bi dobro napraviti okvirni jelovnik ali ostaviti mesta za pripremo novih jela jer jelovnik treba da je sto raznovrsniji.
Sta ce se naci na vasem tanjru to je licni izbor ali kako se sta ostavlja tu su pravila vec dobro utvrdjena. Naravno svako ima neku svoju tajnu i recept kao se sta sprema. Prilikom nabavke povrca najvaznije je izabrati zdrave i zrele plodove, nikad ne treba kupovati prezrelo povrce i voce. Jedan od nacina je duboko zamrzavanje. Ovde je fora zamrznuti povrce sto brze, cak na -40 stepeni da bi se kasnije cuvalo na -20 stepeni. Na ovaj  nacin nastaje ujednacena mesavina finih delica zamrznutog soka i biljnih gradivnih materija, sto je preduslov za nepromenjen kvalitet namirnica kad ih izvadite iz zamrzivaca. Bilo bi dobro da se povrce pre dubokog zamrzavanja blansira. Blansiranje je postupak pri kom se voce ili povrce potapa u vodu koja kljuca a zatim se potapa u hladnu vodu. Fora kod ovog postupka je u tome da vrela voda treba da cirkulise pa se preporucuje da se na kilogram povrca koristi deset litara vode, prilikom hladjena je najbolje povrce prebaciti u drugu posudu u kojoj je hladna voda te staviti posudu pod mlaz hladne vode i tako je drzati sve dok povrce ne bude ohladjeno. Kada se voce ili povrce blansira, vitamini se u njima duze zadrzavaju nego kada se zamrznu sirovi. Ako ste namernica blansirali tad ih prosusite izmedju dve krpe i slozite u tepsiju i stavite u zamrzivac. Moze se i veca kolicina sloziti u tepsiju tako sto ce kad se popuni jedan sloj stavi nailon ili celofan pa se na njega stavi novi sloj i tako koliko ima namernica. Kad se prpisno namernice ohlade izvadite ih i formirajte pakete sa zeljenom kolicinom.
Zamrznuto voce treba da zagreje na 20 stepeni i nakon toga ga odmah upotrebite, a zamrznuto povrce se direktno stavlja u vodu koja vri ili vrelo ulje i dalje priprema kao i sirovo. Voce koje je bilo zamrznuto ne sme se jesti dok se potpuno ne odledi, jer namirnice koje su veoma hladne mogu na sluznici usta i zdrela izazvati promene koje su veoma slične opekotinama. Pri pripremanju vodite racuna o tome da se zamrznuto povrce mnogo brze kuva od svezeg, pa pazite da se ne raskuva.

1976 godina mogla bi se pamtiti po gestu Nippon Bonsai Association koja je poklonila SAD zbirku od 53 bonsai stabla pazljivo izabranih iz privatnih kolekcija povodom 200 godisnjice SAD. Ovim gestom je Severna Amerika stekla jednu od najboljih zbirki bonsaia. Ne treba ni pricati previse da su svi primerci unikatni i stari oko sto godina. Paznu javnosti je privukao podatak o starosti bonsaia sa slike. Japanski crveni bor  (pinus densiflora) odgajan u rasadniku porodice  sa Jamake od 1625. godine. O njemu se brinulo je sest generacija te porodice. Oblikovanje je pocelo 1795 godine a o ovom stablu trenutno brigu vodi cetvoro kustosa muzeja u Vasingtonu gde je stablo izlozeno. To stablo je prezivelo prvu atomsku bombu u istoriji covecanstva, koju su SAD bacile na Hiroshimu, 6. avgusta 1945. godine. Kasnije je u tom gradu, koji je bio samo jedna velika rusevina, igrom slucaja jedno malo, a veoma staro staro bonsaija pronadjeno neosteceno. Bonsai stabla su provela po dolasku u Sad godinu dana u karantinu. Zbirka trenutno broji oko 300 bonsai stabala koje svojim izgledom odusevljavaju mnoge posetioce muzeja. Razgledajuci kolekciju na netu jako mi se svidela i ova japanska kamelija (Camellia japonica "Higo ') cije se stablo odlikuje od 1875 godine Dar je Kjusu ogranka Nipon Bonsai uzgajivaca zadruge.

Nova vrsta iz porodice perunika nalazi u blizini Vorcester, treba da se zove Moraea vuvuzela u cast Juzne Afrike domacina prvog Fudbal Svetskog kupa na africkom kontinentu. Epitet vuvuzela proizilazi iz promuklog vazdusnog roga, oko jednog metra u duzini, koje  su koristene  tokom fudbalske groznice navijaca na fudbalskim utakmicama u Juznoj Africi. Ona obelezava zemlje domacina prvog Fudbalskog Svetskog kupa na africkom kontinentu u junu 2010.Moraea vuvuzela koji karakterise prilicno bledo zuto cvece je naucno opisao Dr John Manning (SANBI) and Dr Peter Goldblatt (Misuri Botanička bašta, SAD) .  Deutsche Gesellschaft fur Technische Zusammenarbeit GmbH (GTZ) je postao pokrovitelj ove cvetane lepote uplatom značajnih donacija BIOPAT da podstice taksonomija i biodiverziteta istrazivanja u Juznoj Africi do Juzne Afrike Nacionalni institut za biodiverzitet (SANBI). Novi Iris roda Moraea je otkrio Rawsonville rezident i Conservationist Anso Le Rouk u juznoafrickim livadama u blizini Kejptauna. Zaista, Moraea vuvuzela javlja samo u Juznoj Africi u zapadnom rtu na prostoru između Uorcester i Villiersdorp. Veci deo svog prirodnog staništa je transformisana za gajenje vinograda. To je IUCN Crvena lista status ocuvanja trenutno procenjuje ugroženih SANBI je vrsta programa kao kriticno ugrozena, pridruzio 2577 biljnih vrsta u Juznoj Africi koji preti istrebljenje. BIOPAT sredstva ze se koristiti kao pomoc da sacuva preostale populacije ove jedinstvene vrste.

Leto cesto povezujemo sa sezonom godisnjih odmora. Uzburkano more, cist planinski vazduh ili opustenje na bazenima se povezuju sa letom ali sustinski znak leta su mirisi cveca i zujanje pcela. Medjutim, naucnici tvrde da su i cvece i pcele u velikoj opasnosti. Na osnovu studija koje prikazuju da gasovi iz automobila deluju na cvetne arome i prirodne mirise i samim tim ometaju zivot pcela i ostalih insekata. Istrazivaci tvrde zagadjenja drasticno smanjenje miris molekula biljaka. Ovo sprecava da cvece bude privlacno za pcele i druge insekte koji ih trebaju oprasiti. Kao posledica toga, broj insekata su drasticno smanjivala posto insekti ne mogu da pronadju nektar sa kojim se hrane. Profesor Jose Fuentes, sa Univerziteta u Virdziniji, koji je sproveo istrazivanje, rekao je: "Miris molekula koje proizvodi cvece u manje zagadjenim sredinama moze da putuje za otprilike 1.000 do 1,2000 metara. U zagadjenim podrucjima oni mogu da putuju 200 do 300 metara. To onemugucuje pcelama da pronadju cvece." U studiji, koju finansira americka Nacionalna fondacija za nauku utvrdjeno je da su mirisni molekuli nestabilni i brzo se vezu sa zagadjivacima, kao sto su ozon i nitratni radikali - formirani uglavnom od emisija iz vozila. Ovo dovodi do toga da cvece ne mirise na cvece. Kao rezultat toga, pcele i drugi insekti - koje se oslanjaju na miris cveca da ih pronadju ne pronalaze dosta hrane. Iako je cvece, koje se oslanjaju na insekte da ih oprasili, takodje pate. Naucnici su otkrili da pcele, sto oprasuju vecinu  useva u svetu su bez presedana u padu u Velikoj Britaniji i sirom sveta. Najmanje cetvrtina 2.5million kolonija Amerikih  pcela su zbrisane od poremecaja kolonija collapse (CCD), gde se nalaze kosnice da iznenada napušten. Ministar  Lord Rooker je upozorio da "med pcelinje populacije moze biti unisten za 10 godina". Istrazivanja su pokazala da nisu samo insekti ugrozeni. Broj ptica u poseti nasim vrtovima i parkovimaje smanjen zadnje cetiri godine. Da li ce ovi i podatci iz slicnih istrazivanja promenuti nacin zivota, ne verujem, ali sveukupni podatci su prilicno zabrinjavajuci i pozivaju na promenu nacina zivota.

Biljke koje se često nalaze kao ukras u stanovima mogle bi se pokazati dobrim oružjem u borbi protiv onečišćenja zraka u unutrašnjim prostorijama. Saznajte koje biljke, prema NASA-inim istraživanjima, spadaju u deset najboljih.

NASA-ini znanstvenici ističu iznenađujuće prednosti ''zelenih ukrasa'' kada se radi o apsorpciji potencijalno štetnih plinova i podizanju kvalitete zraka u zatvorenim prostorijama doma, ureda ili javnih ustanova. Dvogodišnje ispitivanje pokazalo je da biljke u interakciji s okolnim zrakom uklanjaju određene kemikalije iz svoje okoline.

Među zagađivačima zraka koji bi mogli negativno utjecati na zdravlje su u prvom redu formaldehid, hlapive organske komponente (benzen i trikloroetilen ili TCE), zrakom nošeni biološki polutanti, ugljični monoksid i dušični oksidi, pesticidi, dezinficijensi (fenoli) te radon. Ovi onečišćivači doprinose ''sindromu bolesnih zgrada'' koji uzrokuje simptome alergija, glavobolja i umora, poremećaje živčanog sustava, rak pa čak i smrt.

Istraživanja su rangirala biljke prema sposobnosti uklanjanja gore navedenih zagađivača i plinova, jednostavnosti uzgoja, otpornosti na napade insekata i transpiraciju (količina vode koju ispuštaju u zrak preko lišća).


1. Chrysalidocarpus lutescens




Vazoliko uspravna biljka, doseže 1,5 - 2 m visine, preporučuje se uzgoj u vlažnom prostoru, na temperaturi od 18-24°C, ne na direktnom suncu. Prilikom kupovine dobro je izabrati one s debljim stablom pri bazi jer je manja tendencija prevrtanja te je i održavanje olakšano. Zagađivači koje odstranjuje: ksilen (654 µg/h) i formaldehid (938 µg/h).

2. Rhapis excelsa



Ova izdržljiva palma dobro se prilagođava većini interijera te spada među palme koje je najlakše uzgajati. Raste polako, ali može narasti i preko 3 metra u visinu, ali i u širinu. Podnosi suhe i vlažne uvjete, s temperaturama od 6 - 38°C te pokazuje izrazitu otpornost na napade štetnika.
 
3. Chamaedorea seifrizi



Višegodišnja zelena biljka, ne voli direktno sunčevo svjetlo, voli vlagu, ali ne i konstantno mokru zemlju. Može izdržati temperature i do -4°C. Tijekom prilagodbe na uvjete u prostoriji može se dogoditi da odbaci dio lišća. Otporna je na većinu štetnika. Može se dogoditi da privuče pauke, ali i to se može kontrolirati prskanjem blago sapunastom otopinom. Dobro uklanja formaldehid, benzen, trikloretilen.

4. Ficus robusta



Ovaj fikus odlično raste u zatvorenim prostorijama. Potrebno je izbjegavati direktno osvjetljenje, pogotovo ljeti. Mlade biljke dobro je poduprijeti kolcem. Raste do visine od preko 2 metra, s rasponom lišća i do 1,5 metara. Tijekom obrezivanja dobro je nositi rukavice, jer ispušta sok koji je dosta iritantan za kožu. Odlično uklanja otrove, osobito formaldehid.

5. Dracaena deremensis



Raste do 3 metra u visinu i skoro 1 metar u širinu. Uklanja većinu zagađivača. Lako se uzgaja i u slabo osvijetljenim prostorijama, a preživjet će i ako ga zaboravite redovito zalijevati.

6. Philodendron sp.



Jedna od izdržljivijih kućnih biljaka kojoj odgovara svjetlost srednjeg intenziteta (direktno svjetlo spaliti će lišće). Dolazi kao penjačica ili kao uspravna biljka. Kada se uzgaja u unutrašnjim prostorijama potrebno je brisati prašinu s listova.

7. Phoenix roebelenii



Otporna, dugovječna biljka otporna na sušu (to je za one zaboravne) voli svijetle položaje, ali bez propuha. Raste do gotovo 3 metra u visinu. Ovu patuljastu datulju ne bi trebalo uzgajati blizu mjesta predviđenog za dječju igru, jer oštro lišće nalik na igle blizu baze stabljike može lako probiti kožu (čak i kroz odjeću). Dobro uklanja većinu zagađivača, posebno ksilen.

8. Ficus macleilandii “Alii”




Lakši je za uzgoj od Ficusa benjamina, ali ipak može izgubiti nešto lišća dok se prilagodi na novo okruženje. Postoje tri vrste fikusa Alii: standardno drvo, grm i upleteni fikus. Lijepa, velika biljka može se koristiti u dekorativne svrhe, ali i za uklanjanje toksina (posebno formaldehida).

9. Nephrolepis exaltata “Bostoniensis”



Prelijepa i raskošna, paprat je mnogima omiljena biljka, ali zahtijeva pažnju da bi rasla. Spada u skupinu najstarijih biljaka na svijetu. Odgovaraju joj uvjeti indirektnog svjetla, a zauzvrat će vam očistiti životni prostor od većine zagađivača, posebno formaldehida. Ponekad privlači pauke, što se može kontrolirati prskanjem s blago sapunastom otopinom.

10. Spathiphyllum sp.



Raskošna i lijepa biljka sa nježnim bijelim cvjetovima. Otporna je i tolerantna prema uvjetima uzgoja. Dobro uklanja: alkohol, aceton, trihloroetilen, benzol i  formaldehid.