Ako planirate da vam vinova loza prko leta pravi hladovinu i zastiti vas od nepozeljnih pogleda sad je prevo vreme da se pocne pripremati zemljiste za sadnju. Posto je zemljiste oko kuce u vecini slucajeva prekriveno sa zemljom koja se iskopa prilikom kopanja temelja, potrebno je pre sadjenja pripremiti zemljiste. Na mestu gde ce se posaditi je potrebno iskopati rupu dubine 1 metar a sirina rupe je 1x1 metar. Ovo su najmanje dimenzije koje se mogu iskopati, pozeljno bi bilo prosiriti rupu jos posto je potrebna kvalitetna zemlja da bi loza uspevala. Na dno rupe treba zbog drenaze staviti sloj sljunka ili kamena. Zemlju koja je iskopana treba pomesati sa 1/3 krupnijeg peska ili sljunka (zbog drenaze) i 1/3 stajskog djubriva. Zatim se dobijena masa vrati u rupu.
Lozu je najbolje saditi kad se zemlja ugrije na oko 20 stepeni to jet u 4 ili 5 mesecu. Treba obratiti paznju da se prilikom nabavke izabere vrsta koja je otporna na bolesti i stetocine da bi se sto manje koristili pesticidi. Da bi se sto bolje vinova loza primila treba je dobro zalivati i otklanjati korove. Pre sadnje se treba postaviti naslon uz koji ce rasti loza. Da bi se sto bolje razvijala loza i davala lepe grozdove potrebno je izabrati suncano mesto gde ce se posaditi.  Vinova loza treba  biti izlozena suncu ako je moguce tokom celog dana a najmanje 2/3 dana.

Izmedju Somalije i Jemena na obalama Indijskog okeana, raste neobicno drvo (dracena cinnibaris) koje ne trazi nikakve specijalne uslove za zivot. Jos ga zovu Dragon's Blood tree.

Vas omiljeni cvet umesto u zemlji raste u vodi. Zvuci pomalo blesavo ali se i to moze bez vecih problema izvesti. Hidrokultura ili u slobodnom prevodu gajenje cveca bez zemlje je sve popularniji nacin gajenja cveca. Ovakav nacin uzgajanja cveca prakrikuju osobe koje zbog poslovnih obaveza se ne mogu posvetiti dosta paznje cvecu u saksijama. Postoje osobe koje su alergicne na prasinu i buđ koje postoje u zemlji pa je ovo extra resenje kako da i oni uzgajaju zelene ljubimce. Slusao sam jednog cvecara koji je objasnio da se sve biljke mogu gajiti na ovaj nacin ali da  ipak neke vrste traze posebne vestine. Koje su to vestine nije hteo kazati. Na jednom stranom sajtu sam naisao na slike kaktusa koji se gaje u vodi. Ipak ne treba za pocetak preterivati pa se preporucuju kao najzahvalnije fikus, filodendron, dracena, sanseverija, spatifilum, difenbahija i razne vrste paprati.
Posude koje se koriste se mogu nabaviti u bolje snabdevenim cvecarama. One se sastoje od spoljasne posude i podloska, U saksiji u koju se cvet stavlja postoje vertiklani valjkasti umetci na koje se biljka oslanja da ne bi upala u vodu. Na dnu te saksije se nalaze otvori kroz koje se provlaci koren i tako dolazi do hranljive materije. Podlozak sluzi da bi se u njega sipao hranljivi rastvor. Rastvor se moze takodje nabaviti u bolje snabdevenim cvecarama a uglavnom izgleda kao sicusne kuglice ili kristali smeđe-zlatne boje a moze se naci i u tableticama koje se lagano tope.
U rasadnicima se mogu pronaci biljke koje su vec uzgajane na ovaj nacin. Ako se odlucite da biljku uzgajanu u zemlji prebacite u vodu morate je predhodno prilagoditi i spremiti sto sa sobom nosi određen rizik. Najbolje je izabrati biljke stare jednu do dve godine. Veoma je vazno da biljka ne sme biti u periodu mirovanja Kad izvadite biljku iz saksije prvo koren sa zemljom omeksajte u mlakoj vodi a zatim isperite zemlju vodom. Ako nemate adekvatnu posudu sa vertikalnim umetcima u saksiju ubacite glinopor, radi oslonca. Predugacke korene skratite i stavite biljku u posudu i zatim sipajte casu vode bez hranljivog rastvora. Biljku drzite u senci i orosavajte je.  Da bi se biljka prilagodila novonastalim uslovima rasta u vodi prvo mora da razvije poseban korenov sistem. Prvi pozitivan znak da se biljka prilagodila novonastalim uslovima je kad joj se listovi isprave. Biljke koje rastu u zemlji dosta snege ulazu u koren dok bilje koje se uzgajaju u vodi imaju mali koren posto lako dolaze do hranljivih stvari. Tako da u jednu ruku nije potrebno presadjivati biljke ali se javlja problem. Biljke mnogo brze razvijaju listove pa postoji mogucnost da se se biljka pod svojom tezinom prevrne, tad je potrebno presaditi biljku.

Artičoka (Cynara cardunculus) ponegde se naziva i artišoka, gardum, artichoke, artisjok, artischocke, carciofo... se razvila na obalama Sredozemlja prije nekoliko hiljada godina. Sama biljka potjeće iz Kartagine iz koje je prenjeta u Italiju, Francusku, a nakon toga po cijelom našem kontinentu. Artičoka ima malu energetsku vrednost koja iznosi oko 40 - 50kcal , vrijednost artičoke se nalazi u njenom bogatstvu mineralima i vitaminima. Artičoka ima približno 9,3% ugljikohidrata, oko 1.5% sirove celuloze i zanemarive količine masti i bjelančevina. Što se tiče vitamina, najbogatija je provitaminom A, a sadrži i manje količine vitamina grupe B, te neznatne količine vitamina grupe C.



Artičoka se sadi u rano prolece u posude a krajem 4 a pocetkom 5 meseca se presdjuju u bastu ili saksije. Artičoka raste u visinu od jednog do dva metera, oko sredisne stabljike rastu naizmenicno perasto razdeljeni listovi duzine 80 cm. srebrnozelene  su boje a sa nalicja su dlakavi. Kod stariji biljaka su listovi sa nalicja ponekad i bodljikavi a stablo je u donjem delu odrvenilo. Artičoka se moze veoma uspesno razmnozavati i uz pomoc reznica. Suncana mesta su pravo mesto za sadnju ove biljke koja voli dosta vode.

Pupolci artičoke su pravi delikates zbog kojih se najvise i uzgaja. Ljubicasti cvet se sve vise koristi u cvetnim aranzmanima. Suseni listovi se koriste za pravljnje caja. I ako je cenjana articoka se ne preporucuje svima, dojiljama posto nepovoljno deluje na izlucivanje mleka, osobama osjetljivim zeludcem ili ostecenjima bubrega ili jetre.